Vojislav Pantić

Posted on

Ima li bolje preporuke za jedan kulturni događaj od maksime u podnaslovu promotivnog dokumenta festivala Piano City Novi Sad: muzikom povezuje ljude? Ovo je, naravno, karakter svakog javnog muzičkog događaja: čin kada se umetnik sjedinjuje sa svojom publikom, ili sa kolegama na istoj bini, ili kada publika dugo posle koncerata ostaje da o njima diskutuje. Međutim, ideja novog festivala na kulturnoj mapi Novog sada i Srbije ide korak dalje. Koncept festivala koji je osmislio nemački pijanista Andreas Kern, a iza koga na našem tlu stoji udruženje Mistyland i umetnici Maja Alvanović i Kosta Jevtić, podrazumeva klavir za svakoga – na trgovima, u bolnicama, u domovima. Dakle, izlazak umetnika iz ugodnog okrilja koncertne dvorane u stvarni svet, tamo gde ga čeka neka druga publika koja je takođe željna bliskog susreta sa potvrđenim kulturnim vrednostima, a kojima će se lako pridružiti i oni kojima je konzumiranje koncertne muzike redovna duhovna hrana.

Povezivanje je, međutim, ostvareno i na nekoliko drugih frontova. Najpre, uključivanjem u međunarodnu mrežu Piano City festivala osećamo se kao deo sveta: posebnu težinu ima povezivanje sa gradovima potvrđenim kao svetskim muzičkim centrima – Berlinom, Milanom i Napuljem. Prava je čast da se jedan srpski grad nađe u ovakvom društvu! Sledeći front je povezivanje muzičkih žanrova. Ono je obezbeđeno već i u činjenici da dvoje domaćih selektora imaju veliko iskustvo u klasici, džezu i drugim muzičkim žanrovima, odnosno njihova iskazana namera da jedno uz drugo predstave umetnike različitog žanrovskog opredeljenja, razumevajući da su sve to grane istog drveta – dobre muzike. Još jedan front ostvaruje se ukrštanjem profesionalaca i amatera, iskusnih i početnika, imajući i snažan edukativni karakter.

Klavir je instrument uz koji povezivanja prirodno idu. Nisu li umetnička druženja pre dva veka podrazumevala pijanistu koji svira menuete okupljenom svetu? Istorija savremenog klavira počinje sa Bahom, nastavlja se sa Mocartom, Listom i Šopenom, ali superiorno ulazi u 20. vek pod prstima regtajm i sving majstora, bluzera i rokenrolera, sve do newagea i Kita Džereta. Ta činjenica znači da je klavir već povezao vekove muzičke tradicije, ulazeći u uši ljubiteljima muzike uvek nov i zanimljiv, prilagođavajući se drugim vremenima i drugačijim kulturama.

Inicijativa Maje Alvanović i Koste Jevtića zaista predstavlja neodoljivu pozivnicu na uzbudljiv vikend u Novom Sadu. Grad koji se tokom poslednje dve decenije uzvio do vrha evropske kulturne ponude, grad EXIT-a i buduća Evropska prestonica kulture, u svetlu novog festivala postaje i grad klavira, pozivajući domaće profesionalce i ljubitelje muzike, kao i prijatelje iz inostranstva, da u tome uzmu učešće.

Sa velikim ushićenjem preporučujem ovaj projekat.